Sesshomaru

evo ja sedim na informatici i crtam neke gluposti, pa reko da napisem post
ne znam je li ko citao rurouni kenshin mangu,ali u njoj se pojavljuju neki oniwabanshu koji imaju strava uniforme pa sad pokusavam nacrtati sebe tako obucenu




to je okashira,shinomori aoshi.kawaiiiiiiiiii

jupiiiiiiiiiiiiiiiiiii,novi post....ako je bar neko ovo pomislio...
elem,u mom se pogubljenom i blentavom zivotu za sada ne desava nista ekstravagantno ni interesantno,osim sto polako i ja pocinjem da gubim kosu zbog opasne brzine kojom se ispiti i zakljucivanje ocena priblizavaju.......
i tako,da ne duzim pricu,bio bi red da objasnim naslov.ovaj post je definitivni dokaz da me je sasuxnaru navukla na yaoi,lol,sta cu kad je super...
e,ja sam to u jednom od nasih mnogobrojnih anime/manga-razgovora rekla mojoj frendici iz razreda Aleksandri
a posto me je ona pomalo bledo pogledala,nastao je ovaj post,kao moj pokusaj da joj objasnim zasto mi se yaoi svidja...
elem(moja cuvena uzrecica ),aleksandra,evo ih sad te famozne slike
to su najbolje koje sam za kratko vreme mogla da nadjem,preporucujem da kliknes ovde za jos bolje
ostavi slobodno neki komentar,bas me zanima sta mislis

ova slika mi se jako svidja jer su obuceni kao ANBU

kawaikawaikawaikawai.................

malo yu-gi-oha

hihihihi

yamo bakura
to je sve za ovaj put,pa-pa

hi,evo prvo svima da se izvinim sto ne uspevam bas brzo da odgovorim na komentare i sto ne pisem bas cesto,prosto nemam bas svaki dan vremena za pisanje,gomennasai....
e,a sad bih se mogla resiti i stafete :) Hmmmm,ovako...
Voda mi zapljuskuje bosa stopala dok mi se misli roje,a u zraku osecam miris cimeta.Zemlja pod mojim nogama je topla a u srcu mi se rasplamsava vatra od silne zelje za novim pocetkom.

a ovo sa novim pocetkom je zaista tacno...iskreno,iako izgleda da je pisanje prica sad u modi,lol :))))),meni je nekako dosadilo.a sad stvarno ne znam o cemu bih jos pisala,dajte neke ideje,pleeeeeeeeeeaseeee.....
a evo sad par slicica za sasuxnaru(animemangagirl)
bas su kawai,lol


posto vec moram da idem,moram da prekinem sa pisanjem,sad ce da zvoni,grrrrrrrrrr
elem,kissam sve vas koji me (i dalje) citate,nadam se da cete mi dati neke ideje za pisanje...

E,verovali ili ne,evo mene opet!Skroz sam renovirala blog,i sad nastavljam da se bavim njime,posle visemesecnog odsustva(gomennasai...please forgive me!).Zakljucila sam da sam malo smorila sa proslom pricom,i nije mi vise zanimljiva za pisanje,pa je verovatno necu nastaviti,jedino ako neko to zeli.Ovo je sada jedna “kratka”prica,za koju mislim da mi je mnogo bolje uspela.Moze da ostane samo ovako,ali ako hocete mogu da smislim i nastavak!Vi birate.A sad navalite na citanje i komentarisanje!Zazelela sam vas se svih,nadam se da me niste zaboravili za sve ovo vreme koje nisam pisala.Uzivajte!
Sesshomaru je savrseno mirno stajao na ivici provalije i zurio u horizont nad kojim su se rojile zvezde.Nikakav zvuk nije dolazio od njega,cak mu je i disanje bilo potpuno necujno.Vetar bi povremeno zahucao i zaleprsao levi rukav njegovog kimonoa koji je zahvaljujuci Inuyashi visio bezivotan i prazan.Iako je bio zagledan u daljinu i naizgled izgubljen u mislima,bio je skoncentrisan i spreman na skok,kao i uvek.Jos pre nekog vremena cuo je tiho pevusenje koje se kretalo u njegovom pravcu.Neka glupava ljudska devojka,sudeci po mirisu.Miris,kao i pesma dolazili su iz sume.Uskoro ce izbiti na cistinu i videti ga.Sta god da uradi,smesi joj se ista sudbina-smrt pod njegovim kandzama.Nije cak bio ni pretereno gladan,jednostavno nije trpeo tu uzasnu,prljavu ljudsku rasu.Onda mu je Rin pala na pamet-ni sam nije znao zasto ju je ostavio u zivotu,devojcica je prosto odlucila da ga prati gde god da krene,i on nije imao nista protiv.I taman kad su mu se misli udaljile od devojke koja se priblizavala,zacuo je kratak iznenadjen uzdah iza ledja.Polako se okrenuo da bi je pogledao.Nije morao da zuri,osetio je njen strah u vazduhu,ne bi se pomerila ni da jurne na nju.Polako je okrenuo glavu i pogledao je u lice.Zacudjeno je ustanovio da joj lice,iako je ocigledno bila paralizovana od straha,nije odavalo nista osim iznenadjenosti.Sirom otvorenih ociju,gledala ga je skoro hipnotisano.A i bila je prilicno lepa...vrlo lepa,zapravo.Zamalo nije zatresao glavom na ovu pomisao,ali je ipak uspeo da odrzi svoju hladnu i rezervisanu fasadu.Mozda je ipak nece ubiti istog trenutka.Zainteresovala ga je,i time nesvesno kupila sebi bar jos nekoliko minuta zivota.

Zakoracio je ka njoj gledajuci je u oci.Ustuknula je;videlo se da drhti.Ipak se uplasila,pomislio je i skoro da mu je laknulo.Prisao je polako,a ona je samo stajala i gledala ga,kao prikovana njegovim pogledom.Stao je pred njom,digao joj bradu kaziprstom i palcem i zagledao joj se u oci.Bile su zelene i bistre,i izuzetno lepe.rumenih usana i obraza,duge svilenkaste kose crnje od ponocnog neba iznad njih,bilo je tesko poverovati da je ljudsko bice.Malo je popustio stisak i na sopstveno iznenadjenje upitao:”Kako se zoves,devojko?”.”Ch...Chidori..”izustila je bez daha,koliko je plitko disala od prestravljenosti.Kliznuo je kandzom preko njenog belog vrata i nastavio”Mogao bih da te ubijem pre nego sto trepnes,znas li to?”.Samo je kratko udahnula i uputila mu zbunjen pogled.
Imala je vitak,labudji vrat,mogao je da ga obuhvati jednom rukom.Zagledao joj se joss jednom u oci,i zastao,nesiguran sta da radi,i dalje joj drzeci vrat.
U tom trenutku se potpuno neocekivano zacuo lepet krila i uzasno krestanje iznad njih.Ogromni gavran-demon krvavo crvenih ociju im se priblizavao munjevitom brzinom.Sessi se u trenutku okrenuo i bio spreman za borbu,pustajuci Chidori i zaboravljajuci na nju.Pticurina se srusila na njega svom svojom tezinom kojom bi mogla da zdrobi slona,ali ne i Sesshomarua.Oslobodio je se,skokom u vazduh osmotrio situaciju,i posto je zakljucio da pticurina nije vredna ni jednog zamaha Tokejina,stustio se na nju i rasporio je svojim otrovnim kandzama.Omamljen iznenadnim oporim smradom krvi koji se sirio oko lesine,uspravio se i pogledao oko sebe,ne bi li bolje osmotrio okolinu posle borbe,u kojoj nikada nije imao oci ni za sta drugo osim za protivnika.Nista se nije bitno promenilo osim jedne stvari-devojka je nestala.”Pametna je,pobegla je na vreme”pomislio je.Nije sebi zeleo da prizna da bi voleo da zna u kom je pravcu otisla.Bacio je joss jedan pogled na telesinu kraj svojih nogu,ali mu vise nije bilo ni do vecere.Okrenuo se i nestao u noci,iako je u mislima joss dugo bio na proplanku.
Chidori se zadihano naslonila na jedno drvo,i pokusala da dodje do daha.Nije vredelo.U zivotu nije toliko brzo trcala,a pogotovo ne kroz sumu,pokusavajuci da izbegne rupe i polomljeno granje u senkama.Bila je na drugoj ivici sume,i nekih stotinak metara ispred sebe videla je svoje selo.Imala je dovoljno zdravog razuma da pobegne sa onog proplanka cim joj se ukazala prilika,kad su dva demona pocela svoj krvavi ples.Ipak joj se,i protiv njene volje,lice prvog,onog sa srebrnom kosom,ponovo i ponovo pojavljivalo u mislima.Zatresla je glavom u zelji da odagna takve misli.Jwedno je sigurno,nema vise nocnih setnji po sumi,bar za neko vreme.A srebrnokosi demon moze slobodno da je potrazi ako hoce,ona sama sigurno nece traziti jos nevolja.
Eto to je to,hope you liked it!

Konichiwa!Evo danas jednog posta u kome necu nastaviti pricu...povod za ovaj post su u stvari moji crtezi
naime uspela sam da se dokopam digitalnog,koji mi je jedini nacin da crteze ubacim u komp(nemam skener,smrc )
i tako cu ja sad svoje crteze da objavim,a vi ocenite!





inace,ja se trenutno zabavljam gledajuci inuyashu i Dragonball gt,sad se bas spremem da nastavim,posto me jako zanime sta je sledece(Goku je po ko zna koji put umro i bori se da se vrati u zivot)
pozdrav za Milicu-nismo se videle 10000000... godina.Moracemo to da nadoknadimo.
Isto tako big pozzz za Anime Manga Girl(ajde pliz javi se i ako i dalje hoces da ti posaljem diskove sa svim inuyasha epizodama,ostavi mi adresu!)
Takodje BIG KISS za sve koji me citaju i komentiraju,puno vas volim!(ne usudjujem se da nabrajam da ne bih nekoga izostavila)
pusa
vasa Tamara

E,pa evo ga novi post...Prvo,zelim da cestitam Bozic svima koji ga danas slave!Srecan Bozic!
A da ne odugovlacim evo novog poglavlja...
III poglavlje “Susreti”
Inuyasha je sedeo ispred Kaedine kolibe i gledao kako se Shippo igra svojom cigrom.Bio je snuzden,cak i vise nego obicno kada se Kagome vrati kuci.Ovog puta je on bio kriv za njen odlazak.*Zasto smo opet morali da se posvadjamo?I to oko Kikyo!Mrzim kad se to desi!*Bio je izgubljen u mislima,a tako je i izgledao,pa se Shippo prepao,sapleo se na cigru i pao kad je ovaj naglo ustao.”Pa jesi li ti normalan?!Zasto si to uradio,na smrt si me prepao!”proskicao je jadni Shippo dok se dizao sa zemlje,ali Inuyasha ga nije konstatovao.”Vratila se.Ali joss neko je s njom.”rekao je njuskajuci vazduh,trenutak pre nego sto ce odjuriti u pravcu sume.
Devojke su setale prema selu kad se stvorio ispred njih.”Kagome!”
“Inuyasha!”odgovorila mu je ona s osmehom “Kako mi je drago sto te vidim!”
Inuyashu je ova primedba zbunila”Stvarno?Mislim,kako to da si u tako dobrom raspolozenju?”A onda je primetio Akiko i odmah nabusito upitao”A ko je ovo?”
Kagome se nimalonije svidela njegova reakcija”Ne moras odmah tako da se mrstis!I zasto ja ne bih bila raspolozena!?”Bila je na granici da mu ponovo kaze da “sedne”,i Inuyasha je to i primetio,i poceo da zamuckuje”Pa,ovaj...”Ali spas je stigao u vidu Akiko”Ja sam Akiko Nagaya.”rekla je “Kagome je bila tako ljubazna da me povede sa sobom ovamo,posto sam je zamolila.”Inuyasha je izgledao kao gromom pogodjen”Pitala te je da je povedes i ti si je jednostavno dovela???”
“Naravno da ne” odgovorila je Kagome sada vec propisno iznervirana”prvo sam saslusala sta je imala da kaze,i njena prica je zapravo bila vrlo interesantna.”nastavila je hladno.Uhvatila je Akiko za ruku,okrenula je i usmerila prema selu.Krenule su,i Kagome je dobacila jos uvek iznenadjenom Inuyashi preko ramena”I pokusaj malo da obuzdas tu svoju narav,da ti slucajno ne bih rekla da sednes.”Iza njih se zacuo tup tresak kad se Inuyashina faca ponovo susrela sa zemljom.Akiko se zaustavila i zabrinuto osvrnula ka njemu “Kagome...?”pocela je.”Bice on dobro.”odgovorila joj je ova rezignirano.”Ne mogu da verujem,uvek je tako nekulturan!”iznervirano je prokomentarisala,a ostatak njihovog puta ka selu protekao je u Kagomeinom prisecanju svih puta kad je Inuyashu poslala na zemlju.

Ovo poglavlje je vrrrrrrrrloooooooo dugacko,pa sam odlucila da ga podelim na tri posta posto znam koliko odbojno moze da deluje kilometarski tekst...prosto te mrzi da pocnes da citas....
Nastavak sledi uskoro!Kiss i srecan svima Bozic!

OK,prvo nesto da kazem-cini mi se da sam u proslom postu mozda napravila preveliku frku oko onog ‘otkrivanja identiteta’,ali morate da znate da je bila prilicno teska odluka uopste objaviti pricu,jer je veoma licna i sadrzi skrivene poruke iz mog sopstvenog zivota....
Tako da,ako je procitate sa razumevanjem,moci cete prilicno dobro da me skapirate!:)
I jos nesto-u ovom postu konacno u pricu ulazi i Sesshomaru!!!
E,da ne smaram vise,evo nastavka.....

Kagome je sledeceg dana dosla iz skole sa osmehom na usnama;tog popodneva ce se vratiti u feudalni Japan,i to ne sama ako ih posluzi sreca.Upravo je zavrsila s pakovanjem kad je neko pokucao na vrata.
“Hi!” osmehnula joj se Akiko kad joj je otvorila.
“Tacno na vreme!Idemo!” uzviknula je Kagome uzbudjeno i krenula ka bunaru.Srce joj je ubrzano tuklo,a po izrazu na Akikoinom licu reklo bi se da ni njoj nije nista bolje.
Kad su otvorile vrata hrama zapahnuo ih je hladan prasnjavi vazduh bunara.Devojke su se pogledale i zakoracile ka njemu.
500 godina ranije,na jednoj grani ne tako daleko od danasnjeg Tokija,jedan demon je spavao.Sesshomaru je retko sanjao,ali sada mu se to ponovo desilo.Isao je kroz tamu gustu kao testo,lica mirnog kao i uvek,iako nije znao gde se nalazi.Pratio je neku priliku,obris koji se kretao kroz tamu ispred njega.Uskoro je shvatio da je to neka zena.Devojka.
U sadasnjosti je Kagome uhvatila Akiko za ruku i rekla”Hajde da to zajedno uradimo”a kad je ova klimnula,popele su se na ivicu bunara i uskocile.
I pale na tvrdo dno.Dno u sadasnjosti.”O ne,sta se desilo?”upeta Kagome osvrcuci se razocarano.”I dalje smo u sadasnjosti,zar ne?”
Akiko ju je tuzno pogledala”Cini mi se da si u pravu...O ne...”
Sesshomaru je grabio kroz tamu,sve brze i brze,i sve vise se priblizavao devojci.Iz nekog razloga,strasno ga je zanimalo njeno lice.Ko je ona...?
Devojke su stajale u bunaru,izbegavajuce da se pogledaju,da ne bi ugledale razocaranje u ocima one druge.”Sta cemo sad ?”upitala je Akiko slabasno kad vise nije mogla da izdrzi tisinu.Kagome je polako podigla pogled ka njoj.
Sesshomaru je napravio poslednji korak premostivsi razdaljinu izmedju sebe i devojke koju je progonio.Uhvatio je za nadlakticu i okrenuo.I morao je da zastane da ugrabi vazduh.
U tom trenutku u Tokiju su se devojke pogledale i nesto je pocelo da se desava.Tlo pod njihovim nogama je polako nestajalo,a plava svetlost je ispunjavala bunar,i Kagome je shvatila.”Prolazimo!”uzviknula je odusevljeno.I dalje ne verujuci,Akiko se nasmesila.Proletele su kroz barijeru bez ikakvih problema i uskoro su na zidovima bunara videle brsljan,uz koji su se popele na suncem obasjan proplanak u proslosti.Pocele su da se smeju od olaksanja i razdragano su krenule u pravcu sela.
Na jednoj grani nedaleko odatle,Sesshomaru se probudio.San je polako bledeo iz njegovog secanja,zajedno sa licem nepoznate devojke,ali je jedna stvar ostala jasna kao da ju je poznavao ceo zivot-njene zelene oci.
Devojke su isle stazom kroz sumu,i uskoro su izbile na cistinu sa koje su mogle da vide celo selo.”Inuyasha nas je sigurno vec namirisao.Pridruzice nam se za par minuta!”rece Kagome sa osmehom
“Odlicno!Jedva cekam da ga upoznam,i njega,a i ostale!Mozda ce s njima moji snovi postati stvarnost.”I sa tim recima su njih dve krenule ka selu, a obe su se osecale kao da vise nista ne moze da krene naopako.
Vreme ce pokazati da li su bile u pravu.

To vam je to! Ja licno jako volim ovo poglavlje, a vi izrazite svoje miljenje....
Dalje sledi upoznavanje sa drustvom iz sengoku ere....Kako li ce oni prihvatiti Akiko?

E,pre nastavka sam odlucila nesto da objavim-svoj identitet!
Nisam htela da se zna ko sam zbog odredjenih ljudi i njihovih komentara ako bi videli moj rad,ali sam odlucila da me za njih boli uvo!
I tako,ja sam-tamarichak!Neki su mozda citali moj drugi blog
tamarichak....
I tako,posto sam s ovim zavrsila,nastvljam pricu,ali prvo jedna slatka slika!!!

“Uglavnom”nastavila je Akiko,”ja mu nisam verovala, do pre nekog vremena.Odjadnom sam pocela da osecam razne aure moci kako se krecu po gradu,ali mislila sam ad umisljam.Ubedila sam sebe da je to izmisljotina I nastavila dalje kao da se nista nije dogodilo.Tada se dogodila nesreca I to mi je privremeno izbacilo sve ostalo iz glave.”Akiko je nakratko zastala,I Kagome ju je saosecajno pogledala.Odjednom joj je Akiko postala mnogo draza.Izgubila je sve na svetu,to niko ne zasluzuje.Akiko je ubrzo nastavila”A onda se desilo nesto cudno.Jednog dana sam ponovo osetila energiju, I to ogromnu.Njeno prisustvo me je mucilo celog tog dana,a zbog njega uvece nisam mogla ni da zaspim.I tako sam sedela I gledala kroz prozor svoje sobe,kad sam te ugledala na gradilistu tacno preko puta moje zgrade.” Kagome je zacudjeno zastala I zagledala se upitno u Akiko.”To je bila ona noc kada ste se borili protiv Noh-maske.” Kagome su potonule sve ladje.Ponadala se da ce moci da ubedi Akiko da je stvarno sve umislila,ali ako ih je videla…. “Tada sam shvatila da ti I onaj srebrnokosi demon pokusavate da skupite parcice dragulja jer sam sve videla,I tada sam odlucila da ti se obratim. Ali ni onda nisam bila 100% sigurna ad sam u pravu.To sam shvatila tek kad sam ti videla izraz lica dole u kuhinji.”zavrsila je Akiko sa blagim osmehom.
“Pa,vidim da sve znas,I da nema svrhe da poricem,pogotovo ako si videla Inuyashu.Inace,on je poludemon…Samo se nadam da ces odrzati rec I da se neces okrenuti protiv nas.Ali,pomenula si neku uslugu…?”
“Da….Kagome,ja na ovom svetu vise nemam nikoga,ni porodicu ni prijatelje!Molim te,povedi me u proslost!Zelim da ostanem tamo I da tamo pocnem zivot iz pocetka.Ovde nikome necu nedostajati!” Akiko ju je gledala molecivo I uplaseno.Bilo je ocigledno da najvise na svetu zeli da pobegne iz ovog sveta koji za nju nije imao nista osim tuge I razocarenja.Ali,Kagome je oklevala.
“Ali…ne znam da li ces moci da prodjes kroz bunar…”
“Ako mi je to sudbina,uverena sam da nece biti prepreka.”odgovorila je Akiko,sada odlucna I ozbijna.
“Mhm” Kagome je klimnula.Shvatila je da je Akiko potpuno ozbiljna I da zna u sta se upusta.
“Ja idem tamo sutra popodne, posle skole.~sutra je petak^^~Mozes da dodjes ponovo ovamo oko 3,hoces li imati dovoljno vremena da se spremis?” Akiko je potvrdno klimnula.
“Super!Onda se vidimo sutra!”odjednom je Kagome shvatila da je veoma raduje sto ce povesti Akiko sa sobom-konacno neko s kim ce moci normalno da razgovara,a da ne mora da objasnjava sta su to kompjuteri,supa u kesi I kontrolni iz matematike…Dve nove drugarice su se uputile niz stepenice I Kago je krenula da isprati Akiko do vrata,a onda joj je nesto palo na pamet.
“Hej,stani malo!Odakle tvom dedi legenda o Madoriko?! Ona se prenosila samo u Sangoinom selu!”
“Deda je rekao da se prenosila u porodici,s kolena na koleno.Ko je Sango?”
“Sango je moja prijateljica iz one ere, ona je lovac na demone.Da li je moguce da poticete iz istog sela?*Da li je stvarno neko iz tog sela preziveo onaj masakr???*
Pa sve se uklapa, tvoja porodica je porodica boraca,zar ne?!Wow, mozda ste cak I u rodu!”Ova pomisao je odusevila Kagome,a Akiko jos I vise.
“To….to znaci da tamo vise necu biti sama…”tiho je rekla.Kagome joj je stavila ruku na rame I rekla:”Bilo da ste u rodu ili ne, o samoci vise ne moras ad brines.U srednjevekovnom Japanu imam puno super prijatelja,i obozavace i tebe,sigurno!”
I tako su se dve devojke rastale osecajuci se puno lepse nego pre razgovora. *Pa ovo je proslo fenomenalno!Ovome nisam smela ni da se nadam!A Kagome je stvarno super;jedva cekam da upoznam Sango,a i ostale.Konacno pozitivan obrt u mom zivotu!*Ovakve i slicne misli motale su se oko Akiko dok je sa osmehom setala ka kuci i divila se zalasku sunca~znam,znam,klise,ali obozavam zalaske!~
A za to vreme ni Kagome, kod svoje kuce, nije bila nista manje vesela.Osecala se odlicno-pomogla je Akiko,a usrecice i Sango.*Jedva cekam sutra!*mislila je……..
Eto,toje prva glava....znam da je malo smorena,ali morala sam na pocetku sve da objasnim....ali zato mi se drugo poglavlje mnoooooooogo vise svidja i jako sam zadovoljna kako sam ga uradila!nadam se da cete svratiti da ga procitate,javicu kad ga objavim!
e,da-jos jedan razlog za otkrivanje identiteta je to sto mi je glupi blog.hr izgleda zeznuo drugi blog,koji ne radi,pa moram sa vama da komuniciram preko ovog
ubuduce cu se verovatno ipak svugde potpisvati kao tamarichak,jedino kao sesshomaru kad najavljujem novi post!
sayonara!

Hi!Odmah cu reci da mi je ovo prva ovakva prica,I zato zelim sto vise komentara!Ispravljajte I kritikujte me koliko god hocete,jedino tako cu moci da se popravim!:)
I jos nesto da naglasim:ovo pisem jer sam nezadovoljna sredinom u kojoj zivim I ovo je jedan od mnogobrojnih pokusaja da iz nje pobegnem…Sa novom junakonjom sam se prakticno izjednacila,a mozda ce se I neki od vas prepoznati u njoj.Znam ad ovo zvuci glupavo I pomalo mracno,valjda je to samo faza…^^A ako do sada niste potpuno smoreni,cestitam vam^^ I zapocinjem pricu…
-objasnjenje:
“………………….”-govor
*…………………*-misli
~…………………~-moji komentari
Enjoy!:)))
1.poglavlje “Pozitivan obrt”
Kagome se po ko zna koji put vratila u svoju eru,I upravo se vraca iz skole.*Sta li rade bez mene?Pitam se da li im nedostajem…Pa, bar znam da nedostajem Shippu…*Kagome se nasmesila na tu pomisao,nakratko zaboravljajuci svoje brige,ali one su se uskoro ponovo svalile na nju.Ovi poslednji dogadjaji sa Inuyashom I Kikyo ne prestaju da je muce.~ovo moje fantaziranje nije vezano za neko posebno razdoblje u originalnoj seriji.Inu je prosto ponovo nesto zabrljao,pricao je sa Kikyo,I Kagome ih je videla…~ *Zasto stalno mislim o tome?!Nije mi nikad bio decko!Cak se nikad nismo ni poljubili!*Zestoko se zacrvenela na ovu pomisao.*On I dalje voli Kikyo,I to je to…* tuzno je pomislila penjuci se uz stepenice prema kuci.
“Stigla sam!”
“Kagome!”javlja se njena mama iz kuhinje”vecera je na stolu,pozuri!”
“Dolazim!”Kagome je bacila skolsku torbu na krevet u svojoj sobi I strcala u kuhinju na veceru.Dok je bila zauzeta jelom,zvono na ulaznim vratima se oglasilo I njena mama je otisla da otvori.Uskoro su se zaculi glasovi:”Dobar dan!Da li ovde stanuje porodica Higurashi?”
“Da,to smo mi.”odgovorila je njena mama.
“Je li Kagome kod kuce?”
Ovo je iznenadilo Kagome jer joj je glas,iako je zvucao kao glas njene vrsnjakinje,bio nepoznat.
“Da,unutra je,vecera.”
“Stvarno mi je zao da prekidam,ali moram hitno da razgovaram s njom!”
“Pa,udji ako zelis.Jesi joj ti drugarica iz skole?”
“Ne,mi se u stvari ne poznajemo,ali meni je potrebna njena pomoc.”I sa tim recima, nepoznata devojka je usla u sobu, pracena gdjom Higurashi.Bila je Kagomeinih godina,cak I njene visine,sa kestenjasto-crvenom kosom do pola ledja I lepim zelenim ocima.~otprilike moj licni opis,samo mi kosa nije bas toliko crvena,to sam dodala da bude interesantnije^^~
“Zdravo,ja sam Akiko.Stvarno mi je zao sto te prekidam u jelu,ali moramo hitno da razgovaramo.Znam za Shiko-no-tamu.”Rekla je to potpuno mirnim tonom,kao da razgovara o sutrasnjem vremenu,ali Kagome su ove poslednje reci zaprepastile,toliko da je ispustila svoje stapice za jelo.”Sta ?!Ali kako….?”*ne mogu da verujem!!! Kako ?!?*hiljadu ovakvih pitanja joj je prolazilo kroz glavu,ali uspela je da zgranuto promrmlja samo tih nekoliko reci.
“Ne boj se, necu ovo sto znam upotrebiti da ti naskodim, zelim da pomognem, ali trazim malu uslugu za uzvrat.”
Kagome je duboko udahnula, zatim ustala od stola I ozbiljno rekla”U redu.Hajdemo u moju sobu.Tamo cemo moci da razgovaramo.”

Popele su se do Kagomeine sobe I tamo je Akiko zapocela svoju pricu”Zovem se Akiko Nagaya.Na pocetku moram da ti kazem da sam pre nekoliko meseci izgubila sve zive rodjake,mamu,tatu I dedu,u saobracajnoj nesreci.Zbog toga sam I dosla da od tebe trazim pomoc.”~ovde se moj I Akikoin opis razilaze,hvala nebesima!Ipak bilo je neophodno za pricu da ubacim ovi tuznu cinjenicu~”Tata mi je bio clan specijalne jedinice u policiji Tokija,a deda bivsi vojnik.Pre nesrece sam od dede saznala da su u stvari svi nasi preci bili ratnici I borci.Deda je imao obicaj da mi prica price,a jedna je bila I o Shikon dragulju.O tome kako se pre mnogo vekova svestenica Madoriko borila sa mnogim demonima I kako je imala moc da procisti njihove duse I da je tako pobedjivala.Ali u jednoj borbi su je zamalo savladali,I ona je trenutak pre smrti,da bi oslabila demone,iz svog tela izbacila svoju dusu,I izasao je dragulj.Deda je rekao da je dragulj kasnije razbijen u hiljadu delova I da nije siguran da li su ikada svi pronadjeni”Na te reci se Kagome zacrvenela kao zreo paradajz.
E sad sam se I ja umorila od silnog kucanja, a to znaci da ste I vi smoreni do koske, hocu reci,oni koji su izdrzali dovde…
Elem, nastavak sledi u novom postu! Videcemo kraj Akikoine price I sta ona u stvari hoce od Kagome.A sta ce Kagome da uradi? Pa, ova nepoznata devojka brblja sve Kagomeine tajne o njenim putovanjima kroz vreme!
Procitajte sledeci post, pa cete saznati! : D